Spread the love

Веќе подолго време, откако бев отпуштен од мојата работа (без конкретни причини), го напуштив ромскиот дискурс. Се чувствував посрамен бидејќи од 2004 година бев меѓу движечките сили во Брисел во создавањето политички можности во креирањето на политиките на ЕУ. Меѓутоа… мојата академска пауза и служењето за други организации ме оддалечи од ромската дебата каде останав како пасивен набљудувач. Имав мои мислења и знаев дека работите не одат во вистинската насока со нашето зајакнување, претставување и лидерство. Во сите тие години знаев дека ромската дебата, критичарот и ромската интелектуална моќ ќе завршат тивки и намерно ќе стават во режим на мирување. Згрешив и што останав тивок и неактивен – признавам!
Самиот случај на г-дин Џонатан Ли, каде што изјави дека Ромите не се нација, ниту ромскиот јазик е јазик, ме натера да телефонирам пријател. Го критикувавме пишувањето на г-дин Ли… Го прашав мојот пријател „Зарем не мислиш дека е наш ред да го продолжиме она што постарата ромска генерација го започна и го изгради за нас“?! Одговорот на мојот пријател беше „Доцна е, проблемот со нашата генерација е што почнавме да ги браниме правата на Ромите уште на многу рана возраст, бевме ставени на страна и намерно ни беа запалени душите“.
Она што го напишав погоре и на што бев сведок во последните 10 години, ме натера да заклучам дека недостатокот на контакти и дебати не водат само кон инерција. Инертноста и/или апатијата на луѓето обично се користат од интересни групи за да се унапреди систем кој им служи само на нивните интереси и лични агенди. Кога еден систем не произведува за народот, тоа обично сигнализира за воспоставување режим. Молкот, клиентелизмот и недостигот од нови идеи меѓу меѓународните ромски организации нè спуштија и нас. Во денешно време, 12 милиони Роми се прикажани како слаби, неспособни и несоодветни граѓани да направат промена.
Како дојдовме до овој прилично политички самоубиствен стадиум каде што градењето нација и ромскиот јазик се наведува како непостоечки од силите кои ги бранат правата на Ромите во Европа и како прогресивните ромски интелектуалци/активисти чувствуваат дека нивните „души биле запалени“ намерно?! Каква ромска шизофренија се случува?
Што сакаат да постигнат подкастот Ромите СЕГА
Првенствено, сакам луѓето да се соберат – сакам приказните од подкастите да ги натераат луѓето да си телефонираат и слободно да разговараат. Ние сме нација без граници – Интернетот е нашиот „братучед“ без граници. Зошто да не ги искористиме приказните за подкаст како причина да ги повикаме нашите роднини Роми во САД, Латинска Америка, Европа и заеднички да разговараме за тоа. Може ли интелектуалните и дискусиите засновани на разумот да развијат нови идеи и пристапи?
Споделувањето на знаењето е нешто со кое треба да продолжиме. Треба да ја опремиме и едуцираме следната генерација ако сакаме напредок. Достапните алатки треба да се користат мудро за Ромите од позиција на срамежливи и инфериорни да се претворат во горди?! Треба да се обидеме слободно да разговараме и да ја величаме историјата на нашата нација, нашето ромско движење и да донесеме нови идеи за иднината на Ромите.
Подкастот секогаш ќе биде добар домаќин на достоинствени и интелектуални приказни – бидејќи нашите слободоумни и слободоумни ромски активисти и академици секогаш можат да најдат слободно столче за говорење во подкастот.
На крајот, сакам Ромите да знаат за себе, да се зајакнат и да зборуваат за нови идеи. Би поттикнал редовна критика, но онаа која води во подобра иднина.

Izolacija si amaro dushmano – mudarel amen sar narodo. Numaj o aktivismo thaj neve ideii shaj anen o kham mashkar amende!

Why Roma NOW podcast
For quite some time already i.e. after I was sacked from my job (for no specific reasons), I have left the Romani discourse. I felt disgraced because since 2004, I was among the driving forces in Brussels in creating political opportunities in the EU policy making. However… my academic break and serving for other organizations, distanced me from the Romani debate where I stayed as a passive observer. I had my opinions and knew that things are not going in the right direction with our empowerment, representation, and leadership. In all those years, I knew that Romani debate, critic and Romani intellectual power will end up silent and intentionally put on sleep mode. I have also made a mistake to stay quiet and inactive – I admit it!
The very case of Mr. Jonathan Lee where he stated that Roma are not a nation nor Romani is a language made me phone a friend. We criticized Mr. Lee’s writing…I asked my friend “Don’t you think that it is our turn to continue what the older Roma generation had started and had built for us”?! My friend’s response was “It is too late, the problem with our generation is that we began at very early age to defend Roma rights, we were put a side and our souls were burned intentionally”.
What I wrote above and what I’ve witnessed in the last 10 years, made me conclude that lack of contacts and debates lead us to inertia only. People’s inertia and/or apathy is usually used by interest groups to advance a system which serves only their interest and personal agendas. When a system does not produce for the people that usually signals of regime establishment. Silence, clientelism and lack of new ideas among international Roma organizations had cornered us too. Nowadays, 12 million Roma are portrayed as weak, incapable and inadequate citizens to make a change.
How did we come to this rather politically suicidal stage where nation building, and Romani language is stated as non-existent by forces which defend Romani rights in Europe and how come progressive Romani intellectuals/activists feel that their “souls were burned” intentionally?! What kind of Romani schizophrenia is going on?
What the podcast Roma NOW want to achieve
Primarily, I want people to get together – I want the stories from the podcasts to make people phone each other and talk freely. We are borderless nation – Internet is our borderless “cousin”. Why not using the podcast stories as reasons to call our Romani cousins in the US, Latin America, Europe and talk jointly about it. Can intellectual and reason based discussions develop new ideas and approaches?
Knowledge sharing is something that we need to continue with. We need to equip and educate the next generation if we want a progress. Accessible tools should be used wisely to turn Roma from position of shy and inferior into proud?! We should try to talk freely and glorify our nation’s history, our Romani movement and bring new ideas for the future of Roma.
The podcast will always be a good host to dignified and intellectual stories – as our open minded and freely speaking Romani activists and academics can always find a free speaking chair in the podcast.
At the end, I want Romani people to know about themselves, to get empowered and talk about new ideas. I would encourage regular criticism, but the one that leads into a better future.
Izolaciya si amaro dushmano – mudarel amen sar narodo. Numaj o aktivismo thaj neve ideii shaj anen o kham mashkar amende!

Loading


Discover more from EU Romapress

Subscribe to get the latest posts sent to your email.

Discover more from EU Romapress

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading