Spread the love

Ko nakle nekobor divesa o vide tari terni afrofrancuzinka savi havljarela piri paramisi kaj sa mangipe te ovel kidnapirimi ko Marsej ki trenoskoro stacioni Sen ?Šarl vazdingja bare reakcie ano socijalno netvorkia.
Vi so akaja teza nane funda baši konkretnikane faktija, voj angja bare dalge prekal i ksenofobija ko netvorkia, baši so i policia darala baši peravibe o prabdo rahatluko.
O video si diklo milion fore ano Tik Tok.
Akaja terni džuvli ko niči buvljarela pire storije fuhalimaskere , pa vi agjar ko odova plo video vakerla i paramisi kote so khoni na ka šaj siguriteteja te vakerl so si čače, sem o baro numero taro lajkia thaj o komentaria kote so nasuli kerelape thaj diskriditirena e romane jekina ani Francia.

Akaja terni džuvli ko jekh emotivnikano stavi sine havljarela so sine pučli tari jekh romani džuvli te kinel lake thut e bebeske.
Palo odova sine vi agjar pučli jali mangea te džal laja ki farmacia te kine lake disave iljačija.
Palo ko 10 dakikengoro phiribe avena dži ko jekh blindirimo udara, thaj sa so vakerla o udara sine rgosimo thaj sine but karanluko.
Voj penel so ko adava tikni vrama kergja buti lakoro institkto dživdipaskoro tthjaj oja našlja adatar , soske sine sigurno kaj kerelape lafi baši kidnapiribe.
Voj lilja baro dumo taro okola kola so si pali late ko socijalno netvorkija kotar neko lendar neko rodena sa latar te bičavel lenge fotografije tari romani džuvli e bebeja te arakenla ola.

Palo ko publicirimo video voj sa sa kontaktirimi taro jekh lokalnikano jurnali kote so ko lafi keribe bvakeral javer storija sar ki misal kaj i romani džuvli na sine la sal o bebe numa sine pali late panda duj tikne ćave, thaj kaj voj mangja te dela pomaškaribe numa na sinela keš love uya late , pa adaleske laja pirhja te arakel bankovno automati.
Akava nane avgo drom e romane kupe ani Francija te oven targetirime ko akala hovavne haberija kola so palo odova o lokalnikane siledžije rodena o hakaja te len la ko ple vasta thaj te den piro fizikujno hako ko ple vasta e saste romane jekhinake ani Francia.

Fake news taro Paris 2019

O storie baši bi čačutmno kidnapiribe e čavengoro tari rig e romengoro ko disavo kombe nane avgo drom, numa adala hovavne avazia kola so buvljarenape ano socijalno netvorkia angje baro bilačipe e romenge kola so dživdinena ani Francija, vi sar so sine ano Marsej ano 2008 berš kana baši asavke hovavne avazia sine trin roma linčujme taro lokalnikane grupe bizi nisavi funda baši lengoro došakeribe.
Ano 2019 berš ano paris ko Sevran palo ko publiciribe ko socijalno netvorkia baši kidnapiribe cavengoro tari rig e romengoro, but romane kampia sine targetirime thaj tarde molotovo koktelencar thaj vi agar sine targetirime ko fizikuno atako taro loklanikane kupe, numa ki bah bizo pare vitktimia.
But Roma kola so sinelen piro kombe sine marde barencar, thaj ko disavo droma kurtulingje sebepi i intervencia e policijakoro, koja so ki akaja čipoata sine legarde ani policia baro numero taro lokalnikane siledžije.
I nacionalno policia taro Marsej ko plo tviter profili havljarela so i čipota ano Marsej si hovavni bizo funda baši kidnapiribe-
Voj vi agjar fuhalinela savoren te na keren publiciribe akale hiovavne avazeske.

Fake news: Преку социјални мрежи ромка со бебе овбинета за киднапирање во Марсеј

Во изминатите неколку дена, видеото на млада жена афрофранцузинка која раскажува дека била жртва на обид за киднапирање на станицата Сен-Шарл, предизвика бурни реакции на социјалните мрежи. Иако оваа теза не се заснова на никакви конкретни факти, таа предизвика бран на ксенофобија на мрежите, поради што полицијата стравува од нарушување на јавниот ред и мир.
Видеото е прегледано над милион пати на TikTok.
Ова млада жена на социјалните мрежи редовно ги прераскажува своите несреќки, па така во ова видео ја прераскажува случката за кој никој не може со сигурност да ја потврди сем големиот број на лајкови и коментари који ја омаловажуват или дискредитират ромска етничка заедница во Франција.

Имено ова жена раскажува во еден многу емотивен став дека била замолена од една романка (читај Ромка) со бебе, дали може да и купи млеко за бебето. Потоаистата жена ја моли дали мое да дојде со неја до една аптека да и купи некои лекови.
По 10 минутно пешачење стигнуват до една блиндирана врата како што вели рѓосана и многу мрачно.
Таа вели дека во момент и поработи инстиктот за преживување и побегнала.
Младата жена своето „горко„ искуство го сподели на социјалните мрежи на TikTok велејки дека била сигурна дека овде се работело за обид за киднапирање.
Таа доби подршка од иљадници нејзини следбеници на ова социјална мрежа, од кои некои бараа од нејзе фотографија на жената со бебето за да ја пронајдат.

По објавата на видеото таа била контактрирана од еден локален француски весник во која таа вели дека за разлика од видеoто, не било само бебе туку бил уште едно дете, и дека таа сакала да и помогне, но дека немала кеш пари па сакала заедно одат до блискиот автомат за пари.

Ова не е првпат ромски групи во Франција да бидат мета на лажни вести, кои потоа од локални силеджии и баратели на приватна правда го земат случајот во свои раце и така им пресудат на целата заедница насекаде низ Франција.
Приказните за наводно киднапирање на деца со некое бело или жолто комбе не е првпат, но тие гласини кои се шират на социјалните мрежи и нанесуват голема штета на ромските групи во Франција, исто како во Марсеј,2008 година кога за вакви лажни вести биле линчувани тројца Роми без никаква основа.

 

 

Во 2019 година во Парис во Севран, по објава на социјалните мрежи за киднапирање на деца од страна на ромите со бело комбе, многу ромски кампови беа мета на насилство од кои некои беа опожарени со молотеви коктели, за среќа без жртви.
Многу Роми кои имат свое комбе биле пресретнувани и каменувани, во неколку наврати избегнаа линчување по брзата интервенција на полицијата која во овој случај имала приведени голем број на насилници, локални силедџии кои се добро познати на полицијата.

Националната полиција во Марсеј на својот Тветер профил објавила дека случајот во Марсеј е лажен без онова за киднапирање.
Таа исто така ги замолува да не се објавува вакви лажни вести.

Loading


Discover more from EU Romapress

Subscribe to get the latest posts sent to your email.

Discover more from EU Romapress

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading