Spread the love

Akaja vakerin amende si pendjardi zamanenca,vakerindor kaj ko fersavo lafikeribe iranela o buka kori peste I ko ple problemija a sa resarinaja te bajrarel o buka that te asharel korkori pes. Bezehaske I resarin but kolaj dikelapes hem asandor vakeraja akaja purani vakerin. But droma o manusha bistrena kaj I resarin e lafeskiri sine javer,I intencija sine javer a o rezultati panda pojaver. Akava sa avela tari bidjanlipe,tiki informiranost that but javera karane, numa I majbilachi si bilacho nijeti.
Sar misal te vakera isi manusha ke radjakoro sektori save na istemalkerenape basi nishto. Kana odori nae romano prezententi vakeraja kaj o na-Roma ja o gadje phiravena amen sar mangena,e akana kana isi Roma ko but segmentija taro djivdipe,e tadani o cacko si amenge bango. Palo akava ikljola kaj o Roma(okola so kerena but ko sektorija so si amare shukaripaske) odors si chivde samo ” sikavibaske”,ja pale salde te vakerelpe. Are jek misal;isi nekobor romane partije, deputati ko khedipe,direktorija ki funkcija,sovetnikija ko buteder komune kolende 80 procentija si Roma,thaj salde jek puchibe-kas oleander isi programakiri resarin?- soske si alusardo te prezentirinel e romen? Djanena li odola so alusarena len kobor ola ikerena pes dji odoja programa savi hramonenala jek jekhendar? Hem agaar bershenca napalal o ista manusha kana si ki vlast, ola si politikani partija, a kana perena tari vlast isi open ki rezerva biradjakiri organizacija savi ” kerala buti” tumare shukaripaske. Oh so lachipe asavke manushenca so kerena amenge buti, ” amare shukaripaske “,but pomqshkarge I romani kauza. But pomashkarge ko iranipa amare sasoitnipaste. I pobilachi buti si odoja so akana o ista manusha kerena lafi sar doshale vastakerelapes ,a kani si ola pure odava na dikhena. Bare sajgijaja dji ko odola so chache marenape achal I romani kauza, tikno si o numero okolengoro so djanena sar hem kote rodenape o romane nijamija ,tikno si o numero okolengoroda so djanena save djanlipastar si te de to hango nekaske that savo pharipe anela odova a panda pohari djanena savo fit bek Kamloops te len palo odobor baro pakavibe. Amende nae ja but tikni si I POLITIKANI EDUKACIJA . Odova shukar istemalkerena okola so ” kerena buti ” bashi o roma. Olengoro bidjanlipe e dujtonenge si profit. Na djanena so rodelape tari centralno a so tari lokalno vlast,na djanena sosi buti ki nevladino a so ko vladino sektori. Odolea kergape popara ko romano djivdipe,o roma bilache si istemalkerde bashi o plesutne resarina,a ola odoleske lafi na dena,kerena lafi ko than kote nikoj nae te shunel olengere problemija. A ola palem kana arakhena than keribaske lafi,istemalkerena sekoja situacija olengoro majtikno uspeh korkori te asharenle that te vakeren kaj but bari buti agorkerge isto sar o djambazi keda asharela ple graste . Koj kobor pakala olenge na djanava,ama nashti te haljovav savo mentalnikano kidipe isi amen e romen, djaja tari jek rig ki aver! Isi li manush mashkar amende so ka achovel ko drom akale hohavne askerenge that bidjanle manushenge? Ka achavel li neko ko drom akale “bare patrioten ”
Ko romano djivdipe progress nae bish bersh napalal,odovada so sine amen unishtimo sine olengere arkaja thaj olengere aminea. Kobor pobuter bajrola olengoro numero odobor pobuter nashalaja o buka so egzistirinena sine bizi olengiri arka,bio te dikhelpes dali kerelapes lafi achal o amaterska ja profesionalna aktivitetija save na mangava te genavlen ki te na peravav olengoro garvalipe. Mudarge o entuzijazam ko manusha vakerindor sekone bukake kamelape te ove pokindo. Akaja deviza iklili olengere sratar,mangindor te ucharen o korkoripokinibe. Pa agar akana sijam nacija savi nisar nashti te astarel hapa e javerenca a deklarativno isi amen sa. Puchavama akana kaskiri si I savalin odova so si hramome ko majucho dekreti(ustav) ki Utarali Republika Makedonija te delpes amenge e romenge? Kaste te mara ko udar thaj te pucha kaj si sa o buka so Kamlape te oven amenge dende panda taro 1991 besh, a nae mrdime taro than 30 bersh?
Amen ko lil isi amen sa o nijamija sar sa o javera manusha,numa ki praksa nikas nae ole intetes te rodel te realizirinenpe, a sare dena lafi kaj amenge kerena buti. Taro odobor manusha nashti dikljam MANUSHIBE.

 

Perjan Rahim
korespodenti taro Euromapres
Makedonija -Skopje

 

                                  СЕКОЈ ЏАМБАЗ ГО ФАЛИ СВОЈОТ КОЊ

Оваа изрека кај нас постои со векови алудирајќи на тоа дека во било каков разговор го спречува разговорот кон себе и своите проблеми со цел да ги пофали и зголеми работите. И за жал целта станува провидна и со насмевка се кажува поговорката. Многу пати многумина забораваат дека целта на разговорот е нешто друго,дека интенцијата била сосема друга а резултатот сосема друг. Сето ова доаѓа од незнаење,од недоволна упатеност,и од многу други причини но најлошата причина е злонамерноста.
На пример имаме луге во владин и невладин сектор кои скоро да не служат за ништо .Кога таму нема Ром преставник велиме дека неромите (гаџованите)не водат како сакаат,е сега кога има роми во многу сегменти од животот тогаш цацко ни е крив. Излага дека ромите (оние кои работат во секторите кои нас не засегаат) се само ” за покажување ” односно да се каже дека не има. Еве еден конкретен пример: има неколку ромски партии,пратеник во собрание,директорски функционери,советници во повеке градски собранија во Македонија,општина во која 80 проценти се Роми, и само едно прашање:Кој од нив има програмска цел за тоа за што е одбран да ги преставува ромите? Знаат ли тие што ги бираат колку тие се држат до програмата која ја препишуваат едни од други. И така со години истите луге кога се на власт се политичка партија а кога ја губат тогаш имаат резерва на страна невладина организација која “работи “за “доброто на Ромите”. Е блазеси и со таквите борци,навистина многу помогнаа за ромскат кауза.Многу помогнаа во промените во нашето општество. Најлошо е тоа што сега истите говорат за неправилното раководење,а додека се на власт ништо од тоа не им се гледа. Со должна почит кон вистинските борци за ромската кауза,мал е бројот на оние кои знаат како и каде се бараат ромските права,мал е бројот на оние кои знаат што значи да го дадат својот глас за некого и колкава одговорност е тоа а уште помалку каков фит бек треба да добијат по толкава доверба. Кај нас недостига ПОЛИТИЧКА ЕДУКАЦИЈА. Тоа го искористуваат најдобро тие што “работат” за ромите. Нивното незнаење е профит за нив. Не знаат што се бара од централната власт а што од локалната,не знаат што е работа на владин а што на невладин сектор. И сега се направи попара во ромскиот живот се злоупотребуваат за секакви лични цели а ромите молчат,а зборуваат таму каде што не е потребно или пак таму каде што никој нема да ги слушне. А тие пак кога се наогаат во позиција да зборуваат,ја користат секоја ситуација нивниот и нај мал придонес самите да го пофалат и да кажат дека е тоа голема работа,како џамбазот што си го фали коњот. Кој колку му верува не знам ама мене не ми е јасно каков ментален склоп имаме ние ромите,одиме ли од крајност во крајност? Нема ли некој мегу нас кој ке ја стопираат оваа армија на лажговци и незнајковци?Ке им застане ли некој на пат на овие “големи родољупци” ?
Велам армија зошто нивниот број секојдневно расте и без никаква корист за ромите,работат во стилот мали совети никаква помош ,но затоа голема е помошта за нивното најтесно семејство,подалечни и поблиски роднини и толку. Турци за ова велат првен за мене а што ке остане за народот. Е вака работи кај нас ромската кауза,блазеси ни, што би правеле да ги нема оние кои час се владин час невладин работник,час се во една партија час во друга. Од таму доаѓа револтот кај оние кои ги гледаат работите онакви какви што се,само за жал нивниот број е многу мал наспроти армијата лажговци.
Прогрес во ромското живеење нема повеке од дваесет години наназад,па и тоа што опстојување се уништи со нивна помош со нивни амин . Колку повеке се зголемува нивниот број толку повеке се губат или згаснуваат работите кои егзистираа без нивна помош безоглед дали се работи за аматерски или професионални активности,кои не сакам да ги набројувам за да не се почувсувствуваат навредени. Го уништија ентузијазмот во народот правдајќи се себеси и велејќи дека секој труд треба да се награди,оваа девиза е произлезена од нивните редови,сакајки драго оправдаат самонаградувањето. И сега имаме нација која никако да фати чекор со другите а декларативно имаме се. Е па чија задача е тоа што го пишува во уставот на Република Северна Македонија да го добиеме како нација? Кај кого да тропне на врата и да прашаме каде се сите работи кои ни следуваат од 1991 година а ништо не е мрднато од место веке 30 Години?
Ние на хартија ги имаме сите права како и сите други луге,но во пракса никој не е заинтересиран да ги побара или реализира,а сите тврдат дека работат за нас. Од толку многу луге никаде на повидок ЧОВЕК.

Loading


Discover more from EU Romapress

Subscribe to get the latest posts sent to your email.

Discover more from EU Romapress

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading